збиљно сам се забринула за себе. Нисам на време приметила како се мржња уселила у моју душу. Огрезла сам у говору мржње и, што је најгоре, не водим више рачуна ни о томе пред ким га изговарам. Тек сам недавно открила ту своју мрачну страну и сада сам већ сасвим сигурна да сам својом непромишљеношћу затровала и рођену децу. Не знам како да повратим самопоштовање после овог гнусног открића. Тешко ми је на души. То срозава моју личност и нагриза ми душу, али је јаче од мене.
Детаљније...
ао деца, већина нас је обожавала бајке. То су оне дивне причице у којима се појављују принцезе, витезови, аждаје и многа друга натприродна бића. Васпитаване смо на овом фантазмагоричном штиву, које смо углавном знали напамет.Како смо биле чисте и невине, наивно се поистовећивале са Пепељугом, Палчицом, Снежаном и свим другим, драгим девојкама. У времену које је одисало нашом наивношћу, бајке су биле читави филмови у нашим главама којима смо дописивале шарене сликовнице нашег детињства и раног девојаштва.
Детаљније...
о неких година сматрала сам да је судбина одговорна за мене. Обраћала сам јој се, као живом бићу, љутила се на њу и свађала се са њом као да је то нешто најнормалније. Фаталистички сам јој се предавала и очекивала од ње да разреши све моје дилеме и проблеме. Готово богобојажљиво сам веровала у фатум.
Детаљније...