аиђу дани када се упиташ: „Шта сам све могао, а нисам…, Шта сам све желео, али…? Куда сам требао, колико умео, зашта имао дара, а нисам искористио? Где би ми био крај да сам…? А онда схватиш да је сувише касно за море питања. Време неумитно тече.
Детаљније...вакако сте бар једном у животу учествовали, макар као пасивни учесник са канабета а испред малог екрана ТВ пријемника, у неком квизу знања. Ако сте мој исписник, онда сте се као дете сигурно неформално образовали уз Квискотеку четвртком у 9 и Оливера Млакара који вас је, ако сте од те феле, трајно заразиo потребом за менталним гимнастичким разгибавањима.
Детаљније...а већ имам довољно година (а ни једну никоме нисам мазнула), да може да ми се пребаци да сам остала помало архаична, ретро, старомодна, к`о од старог шлога, детињаста и ко зна шта још. За ових Н х Х па све на десети, година, помало сам нешто стављала и у главу.
Детаљније...