Poslednji postovi

ау, ја сам одушевљена. Најзад је неко из моје приче добио награду. Па то је феноменално. И треба наградити некога ко је оставио траг у душама људи.

вакога дана, већина нас се упире из петних жила да вредно и предано ради и остварује планове дате, наметнуте, захтеване, очекиване, од стране других. Увек смо у дилеми да ли смо довољно радили. Да ли смо све завршили? Да нисмо нешто заборавили или прескочили?

умам нешто ових дана колико сам постала, што би моја баба рекла, секантна. Ко не разуме, нек потражи у речнику старина. Без жеље и намере, мој мозак повремено одбије послушност, па сам лута где му падне на памет. Размишљам о томе колико смо сваким даном све више омеђени, ограничени, лимитирани на туђу меру ствари.