Н

аиђу дани када се упиташ: „Шта сам све могао, а нисам…, Шта сам све желео, али…? Куда сам требао, колико умео, зашта имао дара, а нисам искористио? Где би ми био крај да сам…? А онда схватиш да је сувише касно за море питања. Време неумитно тече.

Детаљније...

Ј

а већ имам довољно година (а ни једну никоме нисам мазнула), да може да ми се пребаци да сам остала помало архаична, ретро, старомодна, к`о од старог шлога, детињаста и ко зна шта још. За ових Н х Х па све на десети, година, помало сам нешто стављала и у главу.

Детаљније...