аписавши реч Жена, наједном сам се нашла у дилеми на који начин представити ово биће, а не повредити њен антипод, њену другу половину, њено двојство – Њ.В. Мушкарца. Намера ми није да се бавим флоскулама и тлапњама о томе ко је бољи, паметнији, способнији, виспренији, емоционално интелигентнији, нити читавим бесконачним низом других општих места и небулоза о Марсу и Венери, на којима се заснива већина петпарачких прича по ономе што се у српској савременој (не)култури назива женским часописима.
Ни сама не могу да схватим која је суштина таквих магазина који имају за циљ да се проституишу са оном најнижом људском навиком да се бави тричаријама, а која се као кукавичје јаје подмеће искључиво женама.Ти магазини такмиче се у сумарном капацитету баналности тема које претресају, све у нади да ће неким од њих коначно поћи за руком да жену сведе на фртаљ и по можданих вијуга. Неподношљива лакоћа неразмишљања и педесет нијанси лакомислености нагоне ризично велики број жена да ове магазине купују и читају, што у паузи између пеглања и остављања доручка за пре школе, што у фризерају илити, не дај Боже, пред спавање.
Од свега се прави случај, даје му се доза страха, боји се нијансама урбаности и ето ти формуле успеха. А женска читалачка (?!) публика прими се на тзв. велика истраживања и мудре савете белосветских стручњака за које нико у свету није чуо до њихових најближих, па преврће исте теме од којих на крају бива још више збуњена и несигурна.Мени није циљ да ме читају даме које свој најзначајнији орган користе за смишљање начина како да што лагодније живе, по цену да им велики део мушке популације прилепи живописне етикете којих у српском језику свакако не мањка. Шта фали? Оне су, мислим на даме горепоменуте, обузете сањарењем о богатом животу и сасвим им је свеједно што ће их други прозивати. Те и такве жене нису моја циљна група. Нека њих у њиховом раскошном must have свету бродских подова и морских плодова (Рамбо А. је песник хипер-реалиста). Поздрављам њихову одлуку и дајем им за право да су саме власнице свога живота и својих одлука.
Нису ми циљна група ни даме које најбоље разговарају са огледалом. Њихова наивна слика савршенства може се срушити једном речју, али оне остају доследне одразу, али не и бићу. Нису ми ни многе друге циљна група, али не бих да набрајам, бојим се да би моја доза политичке коректности до краја те листе пресахла. Свако има право на свој свет, а ја не желим да улазим у њихов и реметим им тешко стечени мир.
Намера ми је да разменим мисли и неке личне опсервације са женама мудрим, самосвесним, храбрим, одлучним и надасве збиља успешним. Оне су данас маргинализоване до скоро невидљиве фусноте на крају књиге. Њих нигде нема. Нико их ништа не пита, нису популарне, тражене, нити цитиране. Оне су екстрем од кога се бежи. Провире понекад ту и тамо понеке, али од муке неуклапања у бројне улоге које им се намећу, од супруге, куварице, мајке, неговатељице па до љубавнице, продадоше душу ђаволу и пређоше на тамну страну па ми уз јутарњу кафу или поподневну сијесту искачу из екрана ТВ пријемника, неуспешно покушавајући да одглуме интелектуални оргазам кроз вербалне мастурбације на баналне теме бројних саговорника из овдашњег џет сета. То су, на жалост моју и њихову, жене које су изгубиле наду и стрпљење, па су промениле правац. Не треба им замерати, јер свако има свој капацитет, а од нечега мора да се живи. И неки леба мора да се једе.
Постоје, међути, на њихову и на моју срећу, хиљаде занимљивих, остварених, задовољних жена које знају шта желе и не подилазе лажним вредностима. Е, са њима имам о чему да причам. Биће то ћаскање после кога ћемо и ја и оне постати богатије. И боље. Дакле, жене које не мисле унисоно као дневни трач магазини, жене које се не боје да буду аутентичне и своје, жене које мисле, делају, стварају, имају храброст и идејност, а сачувале су и свој женски битак, лако ће разумети да се обраћам њима. И да знате, не мислим да су оне и ми заједно са њима у мањини. Мислим само да им нису дали право гласа или се нису довољно истрајно бориле да га освоје. Тај глас могао је и може да пробуди алфа-женку у њима, па би она кроткост, танкоћутност и снисходљивост о којој се мантра као о женским квалитетима могла да нестане, а онда куку свима њима. Коме њима, то сами одлучите.
Што се мене тиче, свима онима који замишљају да је свет створен за њих и ради њих. Мој принцип је живи и пусти друге да живе. Дакле, драге моје даме, моћ је у вашим рукама што би рекла Лујза Хеј, да једним кликом затамните екран. Не пристајем на једноумље, јер ми је Бог (а ви одаберите ко у вашем случају), подарио то чаробно својство људских бића да могу да мислим и да бирам. Ја одлучујем да бирам маргинализовану мањину. Не залећите се, ја никако нисам феминисткиња у колоквијалном значењу те речи, али јесам фемина по свом пореклу. А то је, признаћете, квалитативна разлика.
Добро дошле све ви да се суочите са нашим несавршеностима, али и бескрајним могућностима и потенцијалима. Ако сте храбре да мислите, делате, одлучујете, пристајете и не пристајете, бирате и будете биране, да се супротставите, да не подлежете утицају застрашене и збуњене већине, ви што се не плашите живота, али се мудро склањате од ризика туђе глупости, ви што знате шта желите и која је истина аутентична, ви које и даље верујете да се у човеку може пронаћи барем трунка поноса, достојанства и, можда, зрнце доброте која се скрила у најтамнијем кутку душе – вама се обраћам.Ви и саме знате ко сте. Добро дошле у антипод свакидашње јадиковке. Дружићемо се у нашем виртуелном свету и подржавати једна другу.
Чак и ако будемо само камичак у туђој ципели, тај ће морати да храмље, а понекад је и то довољно да не стигне на задати циљ у предвиђеном времену. Не зато што смо зле, већ зато што смо храбре да мислимо и опажамо. Уколико се неки мушки задржи овде код нас и поново врати могле би да кажемо да… рецимо има петљу. Но, неуморна плетисанка ипак беше жена, што би ваљало подсетити се.
П.С.
А и петља је женског рода у Срба. Размислите о томе сваки пут кад помислите да је неко одважан и да има …
