рло сам темељна кад ме нешто занима. Мислим, почнем од темеља, па где завршим. Зато сам помно проучавала своје корене, како бих могла са сигурношћу, тако рећи егзактно, да се преиспитам и утврдим чињенице. И дошла сам до врло занимљивих открића. Свега и свачега је било у мојој фамили (гледано са свих страна).
У ближој и даљој фамилији имала сам неколико швалераша, опасну баба-тетку која је нокаутирала мушкарца који је лупио по стражњици, неколико бунтовница са и без разлога, затим делије, па народне хероје, носиоце Албанске споменице, онда једну пијандуру, па две бездетнице и једну са петнаесторо деце, три лепотице, два видовита, једног што муца, једног робијаша и разне друге, обичне и необичне. Постоји чак и прича о једном грофу којим се фамилија није поносила, јер се продао окупатору и променио име зарад личне користи – он се од срамоте гласно не спомиње.
Дакле, имала сам свакакве, али, извините молим лепо, ни једног мајмуна. То тврдим под пуном моралном и сваком другом одговорношћу. Не браним ако је неко у роду са мајмуном ја то прихватам, јер нећу да вршим дискриминацију по питању родослова. У поверењу, ако је Дарвин мислио да је шимпанза нечији брат од тетке, ја то прихватам, али они нису са нама у сродству. Жао ми је, али можда се моја грана одвојила у еволуцији, па смо потекли од младог лука или ротквица, а може бити и од видре, или гекона, мада дубоко сумњам и на коње, јер су сви моји преци били радни и парадни, па ми често заличимо на ту лозу кад нас гледам онако ангро о славама и саранама. И, да, Дарвин и ја нисмо у роду.
Ја некако не могу да утубим ту његову зоофилну еволуцију. Било би ми у реду да је рекао да потичемо од кромањонца. Па свако од нас у фамилији има бар једног кромањонца, рашчупаног, аљкавог, задриглог кабадахију са пивским стомаком, који мирише к’о брав и грокће к’о нераст. То ми је сасвим разумљиво. Али шимпанзе, гориле, капуцини (мада сам код љењиваца у дилеми, они помало личе на многе и наше и туђе) то нам ипак није род, бар не мени и мојима.
Можда сам потекла од камена, јер све је после Великог праска потекло од камена који је био пре воде и пре почетка времена. Можда смо само колонија вируса која је опстала? Можда смо грешка природе ? А можда смо настали и од праљуди, ма како они изгледали и како их ми данас звали. Можда је и земља у питању. Она је плодоносна и блиска ми је мисао да нас је све некако она изнедрила – наша Мајка Земља.
Али лепо видим како читав свет покушава да нас приведе мајмунском псеудо-претку. Ако нисам потекла од мајмуна, то никако не значи да не идем у правцу орођавања са њим. Кажу књиге староставне да је опозиција палца и 50 нијанси сиве мождане масе довело до тога да сиђемо с дрвета и исправимо се у свој својој гротескној величини. Ако је то било довољно, онда смо надерали. Може неком пасти на памет да да мајмуну мобилни па кад овај научи да шаље поруке, палац ће му се још више одвојити и постати потпуна опзиција мозгу, а на сиву масу би могла да се навуче паучина и ето доказа да смо горила и ми рођаци по шурњајиној линији.
Није то, људи моји, за шалу. Палац је у мозгу лоциран одмах поред усана, те ћемо омутавити, а онда се враћамо времепловом на старе корене и ето нас очас посла на дрвету (мада видим да је нека чудна мода завладала па сад неки деци праве кућу на дрвету, а ја некако не разумем симболику).
А шта ако је мајмун настао од нас? Смучило му се да филозофира и отерао све у мајчину, па се попео на дрво. Ко може да докаже да биљке нису савршеније од нас? Зар не умиру или хибернирају сваке јесени и опет се рађају? Како знамо да не комуницирају? Да није то наша уобразиља да смо најсавршенији? Како су оне настале? Знам причу о амебама, парамецијумима, волвоксима. Баш лепа причица, али где су ту биљке? Што нам не дају одговоре?
Да ли смо настали од Бога, ја то не знам. Не могу то да докажем онако – егзактно. Иначе у нашем свету све је објашњено егзактно, само наш опстанак егзактно шкрипи. Људи кажу треба то математички доказати, јер то је једино поуздано.А како се каже да је један плус један једнако два, кад сам ја два пута доказала да је један плус један три (има успешнијх жена од мене, које су доказале да један и један могу бити и четири, пет, шест, а досадашњи максимум је девет). И ето ти егзактност. Има ли ту логике? Па има. Логично је да су се неки некада договорили за еталоне свих вредности, идеја и судова, те сад кад одете у зоо-врт осећате се непријатно што су вам потенцијални рођаци у кавезу.
Дакле, ако нема Бога, како неки неегзактно тврде, треба га измислити.Треба веровати у нешто и надати се нечему, јер овако смо осуђени на гигантизам палца и повратак у мождану прошлост. Амеба нам не гине. Зашто би људи измислили Бога у давној праисторији кад су још живели у идиличној љубави са природом и по науци – на дрвету. Лепа је Дарвинова теорија, тако заводљива, тако нелогично-логична, тако прогресивна. Чуди ме да је данашњи, савремени научници нису дорадили и довели до савршенства. Не доводим ја ништа у питање, јер ко сам ја да се питам, али одбијам било какву фамилијарну блискост са мандрилом. Довољан ми је био и онај пијани, забалављени рођа што је повремено свраћао код нас на чашицу разговора. Ако се он понашао као мајмун, тврдим да је то била само маска, како би му опростили.
Ја, сестре моје, хоћу да верујем да нас је створио неко ( Бог, природа, васељена, светлост) са дубљом промисли. Неко ко је изгледа наивно веровао да ствара савршено дело.То што се кроз историју понашамо као хорда подивљалих мајмуна није доказ да смо аутентични, већ несавршени. А ако неко хоће да својата мајмуне к`о фамилију, нек му је са срећом. Само нека припреми довољно банана кад му долази фамилија на ручак. Па пријатно вам било и пазите да се не оклизнете о кору.
Ма – мајмун је закон.