Poslednji postovi

во је време чуда, блуда и заблуда. Никада није било лакше доћи до било које информције за тили час. Све је доступно и што би данашњи модератори многих акција рекли, транспарентно.

и људи смо толико нереални и уображени да је то страшно. Имамо јако високо мишљење о себи, па све мнимо да све знамо. Како сам и ја људица и ја сам склона тоталној нереалности. Требало ми је скоро пола века да схватим да ни рођени, такозвани матерњи језик не познајем.

ретнем једног јутра у ходнику комшиницу. Лепо се јавим као што налаже ред и етикеција и покушам да сиђем степеницама како бих се докопала излаза и отишла својим путем. Мислим пут није баш мој него друштвени, али га ја повремено својатам. Таман да закорачим на први степеник, али комшиница се испречи к`о обелиск, па ја ни лево ни десно. К’о велим, сад ће се склонити, кад ту започе моја агонија.