а сам последњих пар година баш уложила у себе.То је ствар принципа и погледа на свет. Ако наставим да улажем, тешко да ћу стати у неки кофекцијски број – шешира.
Шта улажем? Оно што ми се `оће. Идеја ми никад није била да будем као други, него баш обрнуто. Боле ме ушке за трендове и правце. Хоћу да сам своја по цену да ме обожава цирка три особе. Та аутентичност потиче из раног детињсва, када су се сви рођаци и пријатељи питали „Боже на кога ли је“. Не знам да ли је то била нека фриволна порука мојој мајци, или низак ударац оцу, тек ваљда је требало да значи да не личим ни на кога. Понекад не личим ни на саму себе, можда мало на свој алтер-его, што може да мирише на неки дефект. Истини за вољу, није то баш без разлога, али ја типујем да сам се бацила на неку моју бабу.Тата је често умео да каже: “Ти си к’о тетка Мицика”. Од тебе ће бежати сви који носе панталоне“ . Узгред, та баба Мицика је носила панталоне онда када је то била јерес, али је нашла мушкарца коме то није сметало.
А квака 22 је била што је њу, још у она давна и културна времена на улици неки господин непристојно дотакао. Та моја покојна прабаба искористила је свој најмодернији сунцобран да омлати господина к’о шљиву, на опште згражање оних финих дама које су трептале на сваког мушкарца к’о ћурке на југовину. Елем, баш ми је и драго да сам на Мицику, то ми даје шмек. Мада искрено говорећи, данас је најбоље бити као Каламити Џејн. Уз ове Мушкарце и мушкарце, требају вам велика м….., мислим морална начела да се изборите са свим њиховим фрустрацијама.
Ја се нарочито ложим на оне дивне женске часописе што нам препоручују како да се понашамо и како да задовољимо неке наше мушкарце. Као да нас уче да им будемо конкубине и робиње, а не партнерке. Најбоље би било прострти се к’о тепих, да може да те гази, или да уђеш у временску капсулу и скокнеш у будућност, да можеш да предвидш шта би том тако ретком и вредном примерку било по вољи. Треба да се трудимо себе да задовољимо, а само кад смо ми задовољне, то ће бити и други. А, ако им се баш и не допада, порука гласи „Ко зна боље – широко му поље“ и не пиши кад стигнеш, смара ме да читам твоје траћологије. Што би се ми трудиле да сновидимо шта они желе, па још и да им се додворавамо радећи све што они сањају? Који је то закон природе, или друштва, или музичког, физичког и иног, да се ми повинујемо идејама наших мучених прабаба. Њима свака част, али времена су се ипак за нијансу променила.
Ма, шетња. Ми смо те које могу да продуже врсту и требало би они да се ломе и да гледају у пасуљ шта ми желимо, па да ми одлучимо да им продужимо лозу. Него, данас су ствари постављене потпуно накарадно. И што је још горе, један слој наших припадница понаша се к’о да вежба за бордел, па се сломише шаљући телесне и све друге поруке да би волеле да буду на услузи. Сестре моје, није вама лако.Тешка је то работа бити објекат, макар и нечије жудње. Ја некако гласам за субјекат. Е сад некад се то звало подмет и прирок, али то је већ тешка лекција и ко зна да ли су неки баш са тог часа утекли. Ја својевољно немам намеру да се приклоним табору пратиља. Мени се више свиђа да будем своја и да не делим себе са неким недостојним, који мисли да треба да му се буде на услузи. Дечаци, ако вам је то идеја, напред у самоуслугу, па се самоуслужите.
Видим, прате нас. Не, немојте бити у параноји. Мислим прате нас на блогу неке модерне и надасве самосвојне девојке. И то ми је изузетно драго, јер да будем поштена, њима се и обраћам. Али, још више ме радује и што нас прате неки храбри Мушкарци. Капа доле другари, ви сте се еманциповали и то је за сваку похвалу. Поносна сам на вас. А ове припаднице плодоносног пола, оне су доказале да знају да читају, а то је већ значајна ствар. Надам се да су то оне девојке што не изгледају штанцовано, к’о да су из исте епрувете испале. Верујем да и оне имају храбрости да буду аутентичне и оригиналне. Предпостављам и да знају шта хоће. У тој се кожи жена много добро осећа чак и ако није популарна као неке друге. Јер, руку на срце, треба размислити и коме су неке друге или треће популарне и да ли је то и ваша циљна група.
Знате шта, постоји један трик, људи увек са радозналошћу гледају све што је другачије и различито.То им привлачи пажњу. Та врста дрскости их изненађује и тера на размишљање. Диве се тој врсти храбрости, чак и када немају петљу да буду такви. Сивило униформности сигурно није начин да прикажете своју индивидуалност. Та смешна театралност, та гротескна лица и шминка из позоришта де л арте делује трагикомично у целодневном издању. Та улична бурлеска може привући само оне што не похађају још ни први разред позоришта.
Србија обилује лепим женама. Некада се за неке жене које су мамиле погледе, како мушке, тако и женске, говорило: „Она је расна“. Можда то данас звучи пежоративно, али је у основи требало да значи да је то неко са ким би било лепо разменити генетику. Данас је тај израз изашао из моде, као и многи други, на пример даме, госпођице, фрајле и слично. Многе од вас млађих нису ни чуле за изразе попут лорфе, намигуше, олајкуше и сличне. Данас је то архаично и анахроно, некако делује егзотично. Али свакако и данас се користе многи лепи, али још више ружни изрази за женску популацију, или оно што би се духовно рекло – човечице.
Чини ми се да полако излази из моде тип жена званих „пољубац вреле рингле“ и да почињемо да се враћамо природности и чистој женствености, мислим без вулгарних конотација. Треба улагати у себе, јер тако се стиче лична храброст и достојанство. На тај начин добија се на мистичном волумену и чистој експресији, без додатака. Само треба улагати, а не у-лагати. И не треба други да улаже у вас, умете ви то и саме кад хоћете. Бити оно што јеси је бескрајно лековито. Замислите Монику Белучи са уграђеним кубицима поливинила, да ли би и даље била једна од најлепших жена? Знам, рећи ћете да је она изузетак. Али, можете се сетити и Барбаре Стрејсенд, она се не може назвати лепотицом по мерилима симетрије, али јој не недостаје шарма и привлачности и тако специфичне аутентичности да делује лепо. Она никада није оперисала нос да би била по пропорцијама близу замишљених идеала, а постигла је све што је желела. Остала је своја.
Будите храбре и не подлежите притисцима. Улажите у себе и не у-лажите себе, јер само једну, јединствену и непоновљиву себе имате. Цените тај Божји дар.
