Боже драги, хвала ти. Да ли је ово светлост на крају тунела, или само усамљени свитац у густој шуми? На балкону Скупштине града биће победници знања, са победницима умења. Радујем се идеји да , колико се ја сећам, народ први пут поздрави наше успешне математичаре, са нашим већ легендарно успешним спортистима.
Дивим се ватерполистима и честитам им из свег срца и душе, али се и више клањам нашим мудрим главама и паметним младим људима, који нас већ годинама чине поносним.Мислим да је врло важно и значајно пружити подршку онима који су паметни, мудри и успешни.Ако би само мало и ми размислили и оставили сујету и пребродили личне комплексе и пружили им најбоље услове да остану овде код нас и помогну нам да постанемо бољи и успешнији, мислим да би нам свима било боље.
Знам да већина људи воли спорт и гледа све спортске догађаје,али, такође знам да постоји много нас који желе да виде и прате и успешне умне раднике и прегаоце.Да има слуха, бар нека телевизија би направила серијал емисија о успешним младим људима.Они би могли да буду пример, а зашто не и узор, другима да крену њиховим путем.Та подршка, која већ деценијама изостаје један је од разлога зашто се та деца у својој рођеној кући – Србији, осећа инфериорно и небитно па чим пре пакују кофере и одлазе у далек свет.
О нашем школству писало се све и свашта. О њему су расправљали и звани и незвани и углавном је све било лоше и труло. А Математичка гимназија деценијама доказује да школство није тако лоше, ако се школи дозволи да има критеријуме. Та уравниловка са идејом једнакости по мени је потпуно погрешна. Много је поштеније, рационалније и боље по све да се одреде критеријуми, а млади науче да реално процене своје место и школују се за оно за шта су најталентованији и најспособнији. Није срећа у прокламованој једнакости, већ у искреној аутентичности, али и цењењу вредности. Нисам ја заговорник елитизма као таквог, али јесам присталица искрене процене и налажења свог места у номенклатури могућности.
Спорт је једнако важан из много разлога. И то је промоција националних умења и способности, борбености, упорности, истрајности.Ту је сасвим јасна граница која раздваја врхунске асове од просечних играча. Треба се дивити спортистима, дочекивати их и поклањати се њиховим успесима. Нико не може да оспори чињеницу да нас Ноле Национале најбоље представља у свету. Да је наш најспособнији и најуспешнији амбасадор. У спорту и витештву нема му равног и права би срећабила да постане идол што већег броја младих, али постоје и врло успешни млади интелектуалци, али за њих нико не зна и није чуо. Они су маргинализовани и сетимо их се само кад нам догори до ноката, па би смо тада желели да се и они нас сете и лобирају за нас.
Некако се олако одричемо своје памети, као да је се стидимо или је не сматрамо довољно важном. Код нас је памет потцењена. Више се цени марифетлук. А зашто? Па свима вам је ваљда јасно. Кад је поред нас неко паметнији многи би могли да се осете инфериорни и освесте ко су и шта су.Успех треба поштовати, хвалити, наградити, подстицати и прокламовати. Поздрављам спортски дух наше нације и само би желела да се инфицирамо и духом мудрости, па да нам и он постане једнако важан.
Честитам свим успешним младим људима било да су научници, спортисти, уметници, привредници. Живели ви нама, јер ви нас чините бољим. Одох испред Скупштине да се поклоним онима који су успешнији од мене. Хладно је, али то није довољан разлог да им се не поклоним.
