и људи смо толико нереални и уображени да је то страшно. Имамо јако високо мишљење о себи, па све мнимо да све знамо. Како сам и ја људица и ја сам склона тоталној нереалности. Требало ми је скоро пола века да схватим да ни рођени, такозвани матерњи језик не познајем.
Убио ме блам кад сам схватила. Не могу да вам дојавим каква је то срамота за мене. Живела сам у илузији да сам писмена. К’о велим, знам сва слова, потписујем се скоро без грешке, знам да поуним рублику „име оца“, а скоро да и све падеже знам осим дрпатива (ко коме и колико). Умела сам да се поносим, па чак и узнесем својим знањем целе Азбуке. И шта сад?
Како да погледам људима у очи од стида и срама, кад сам открила рупе у образовању? Ма не рупе, него шпиље или пећине, како ко воли. То је тотално урушило мој сироти его. Не знам како да се извучем из ове муке. Ето, ја сам мислила да знам гласовне промене, знате оно: непостојано А, јотовање, палатализација, сибиларизација и друге ације. Знала сам и за прелаз Л у О, али за непостојано Л нисам знала, мајке ми. Признајем – моја грешка и промашај. Е, сад сам тек разумела каква гласовна промена се дешава са речју немораЛ. Све сам мислила мораЛ, али видите и сами да се човек се учи док је жив. Лепо се каже немораЛ и мораЛ, али не знам да употребим ту промену. Ил`ме нису у школи научили, а још мање у кући, ил` сам била болесна на том часу.
Сад ми је у глави конфузија кога да питам. Немам контакте ни са Шипком, ни Пешиканом, Пижурицом, Клајном, све су то мени непознати, такорећи, страни људи. А нисам сигурна ни да они познају ову проблематику. Ко би могао бити експерт за ову област? Све ми се чини да има доста њих који добро познају проблематику, ал` опет ја бих врхунског стручњака. Да будем сигурна.
Дакле, немораЛ је правило, а мораЛ је изузетак. Е, али где?Да ли се односи на туђице или домаћице? На пример – мораЛ у речи цол.То ти дође к`о наш фатерњи језик. Толико смо га усвојили, да више и не знам да ли је наш. Ту су и бол, гол (за разлику од оног кад кажу дао је го, па ја као лицемерни пуританац помислим да није лепо играти необучен), мол, расол и друге безначајне речи. Иначе немораЛ је важнији.
Е, сад кад сам научила , било би добро да и примењујем правило, да се уклопим и не правим грешке. Проблем је што ја имам мало шумско-брдске крви, па сам тврдоглава и упорна чак и у незнању и грешкама. И даље терам по свом. Мислим да је правило мораЛ, па га користим к`о да је обавезно. Није исто рећи кора и корал. То су врло различите ствари. Кад бих бар могла да се мењам у складу са новим тенденцијама, него буздован један неопевани волим то Л к`о да ми је род рођени, па гласам за мораЛ.
И шта сад да радим? Да ли да ипак останем функционално неписмена или неприлагођена или … Ајте људи, ако ико зна, нек ме подучи, да не останем глупа код мозга и слепа код очију.
