уди моји, медицина је, по свему судећи, досегла неслућене границе.Развила се боље од свемирске технологгије и сад само шиба даље.Колико схватам усавршили су безболну лоботомију, без употребе анестезије. Или смо сви диљем земаљског шара анестезирани до те мере, да више бол и не постоји.
Чини се да су кроз овај експеримент in vivo најпре уништили логичко мишљење код људи, како би по угледу на старе научнике прекинули везу између тела и психе.То је добар пут да људима буде боље.Неразмишљање је тако лековито, као геровитал у своје време – лечи све.Та невероватна лакоћа постојања без мисли и идеја готово је савршена за опстанак амебоидних творевина, које ће се можда и даље називати људима, а у школама ће се изучавати кроз Дарвинову теорију прилагођавања врста путем преображаја.
Чини ми се да је некада била у оптицају само мимикрија, па су се људи маскирали у слепе мишеве, кртице, геконе и морске коњиће, али сада уз напредак технике и науке сви постајемо камени споменици са Ускршњих острва никада необјашњено зашто и због чега остављени на мртвој стражи, загледани у неслућене даљине, а опет тако статични, непомични и нејасни, постоје а не зна се због чега. Можда само као споменици некада моћних и напредних цивилизација, што и ми полако, али сигурно постајемо.
Питате се, можда, који ме сада каменчић жуља у ципели? Чини ми се да више каменчиће и не могу да осетим и приметим, јер ми је цео каменолом и рудокоп у ципелама, па израњављених ногу ходам кроз живот, једва вукући отежале ноге и тек повремено их извлачећи из глиба кроз који хода цивилизација.. Мој подмладак ми је скренуо пажњу да се нека група поремећених умова бори за права силоватеља и да би хтели и да демонстрирају тражећи своја права. Да ли ми се то само чини, или се нека тајна организација Пере Квржице или Мике Патике дегенерисана у својој основи, са озбиљним поремећајем ума спрема да нам у име људских права и слобода сервира идеју о толеранцији на различитост типа: педофили, силоватељи, некрофили, психопате, сомнабулни манијаци, Џек Трбосеци и ина психопатолошка лица, како би ми као већина престали да их тероришемо и малтретирамо непристајањем да им дозволимо да задовољавају своје болесне потребе?
Да ли је то на сцену полако почело да се увлачи одузимање права женама и немоћнима, које је тек недавно постала цивилизацијска тековина? Да ли би требало да се Клaра Цеткин и Рoза Луксембург реинкарнирају и започну нову битку за слободу женског рода, деце и старих? Да се не спрема неко да припали ломаче и прогласи сваку другу представницу животодатница – за ђавољу творевину па да се уз покличе и френетичне аплаузе свака та баци у ватру како би се истерало зло са Планете? Шта се то десило са људским умом? Да ли је у својој его-манијакaлној фази прескочио да примети све ове социопатије које се лагано гурају на сцену, сервирају нам се уз ратлук и кафу, приказују најпре стидљиво и дозирано, све док не поприме размере еболе и униште нас за свагда.
Чини ми се да је епидемија глупости почела давних година када су кренули да нам вређају интелигенцију кроз пуштање намонтираног смеха у забавним емисијама. Још тада су нам послали поруку да смо ми врло глупи и да нећемо схватити где да се смејемо и шта треба да нам буде смешно, па су нам они отворили очи, а ми ко слепа гомила, без побуне прихватили ту сасвим невину подметаљку која брише границу између људи и амебе. Видевши да то пролази без побуне пошли су у нове победе. Бескрајно море затупљујућих серија, полуистинитих информација, лажних статистика, намонтираних истраживања неистинитих научних радова, неморалних идеја које су људи гутали без жвакања, све мислећи да су то ситне, бенигне ствари.
Не заборавите чињеницу да се канцер јавља са једном малом, мокроскопски ситном, готово невидљивом ћелијом, на коју човек на обрати пажњу. Тај непријатељ нашег тела и ума против кога се не боримо полако поприма размере монструма и док ми схватимо да треба да реагујемо, он нам је разорио и тело и душу. Сећате се оне народне да једна трула јабука поквари све друге у корпи. Трулеж се шири и ако се не реагује тренутно захвата све веће просторе, док на крају не буде касно да је се ослободимо.
Да ли стварно свет ћути на идеју да се силоватељи, ти болесни перверзњаци и мучитељи, удружују у некакве групе и траже своја права? Да ли ће нам сутра убице објаснити да је убијање њихова потреба и да не могу да јој се одупру, а ми ћемо као глупа стока прихватити њихове потребе, јер сви смо различити и то је баш кул. Да нисмо сви помало фијукнули, па нам тај канцер који буја и претвара се у гњилу рану не смета, јер још увек није на нашем телу. Како је могуће да тако помирљиво пристајемо на сваку гадост коју нам подметну? Не говори ли то у прилог теорији да смо у већини глупа стока и да нас треба чибукати, шутирати, шибати, бичевати и марширати како се коме прохте? У чему је проблем са нама?
Ако је неко болестан – треба да се лечи. Немам ништа против да им друштво пружи неопходну медицинску и сваку другу друштвену помоћ, али и да се ако треба нађу тамо где им је место. Ово окретање главе и бацање ђубрета под тепих може скупо да нас кошта. Наставимо ли овако, за нас ће и камено доба бити врхунска цивилизација. А маса се увек понаша по обрасцу најгорег појединца. Размислите да ли смо нојеви или људи. Ако се на време не тргнемо и не одбијемо да пристанемо на сваку болештину која нам се подмеће, онда ни овакве акције неће моћи да прођу.
Хоће ли нам педофили (а то се у тзв. цивилизованом свету већ догађа) објашњавати да је потпуно природно да они опште и иживљвају се над туђом децом, јер је то њихова потреба. Па ако је и од болесних умова – премного је. Она љигава флоскула која се провлачи, да је љубав најважнија, постаје офуцана. Има ли наде за ову дивну, јадну планету у којој примат преузимају, полако али неумитно, терористи, продавци белог и другог робља, монструми, разни квази доктори и похлепни адвокати који траже оправдање за злочин, социопате и психопате налик на Менгелеа и сви други који се налазе паметни да бране све врсте патолошких понашања. Друштвено биће западне цивилизације лагано се распада под утицајем разних црвоточина и вируса који изједају здрави део популације и претварају га у менталну Годзилу. Шта је то са нама? Имамо ли и мало морала и скрупула, макар и рудиментне остатке из праисторијског времена који би могли да нас спасу од овог колективног лудила.
Осећам се смрвљеном и морално прегаженом и све мање илузија имам да ће се овај свет пробудити из тешке анестезије или хибернације у коју је упао у последњим деценијама. Неистина је да се ћелије мозга не развијау током живота. Порадимо на томе да се вратимо у реалност и пробудимо из летаргије у којој ко мутна река течемо ка свом крају испрљани фекалијама цивилизацијских ћорсокака и улица страве и ужаса. Пробудимо се и пребродимо ову лоботомију, док још имамо шансе и не постанемо тотални зомбији. Покушајмо да се успротивимо да нас историја упамти као шупљоглаве дивљаке.
