потпуној сам драми. Жива нисам од страха. Не знам како да се изборим са својом осећањима и ноћном мором. Ја сам из друге половине прошлог века и тешко се навикавам на све новине које се дешавају. У потпуној сам забунаји.
Те нове технологије, нова мода, нови начини дружења, нови видови васпитања, нови називи старих болести, нови погледи на свет. Нисам ја више у менталној кондицији да могу да пратим све те нове трендове. Зато се и плашим да се не уклапам. Постајем антиелемент. Просто заостајем у свему. Чврсто сам се укопала у свој мали, досадни, традиционалистички живот и никако да се померим с места. Стално, к`о Дон Кихот јурим на ветрењаче.
Сад ме стисла нека зебња, па се само презнојавам од страха. Све се плашим – укинуће Деда Мраза. Како је кренуло, већ мним да ће га ускоро прогласити за педофила, јер ставља децу у крила, а богами, и ја сам га ухватила да их штипка за образе. Тај алкос црвеног носа, такорећи идол нашег детињства, у ствари је перверзни маторац који користи ситуацију дечје наивности да би их диркао и нунао на коленцету. И ја сам за кажњавање и то најдрастичније. Њему пре свега треба трајно одузети дозволу, а богами и возило, јер по стању носа, црвеног и бабурастог, може се закључити да њим управља у алкохолисаном стању.
Осим тога, рачунам и на заштитнике животиња који ће се побунити против злостављања сиротих ирваса. Ем морају да лете, ем раде без одмора, ем их упрежу у кочије – читај злостављају. То је за сваку осуду. Треба преиспитати и добре намере родитеља који занемарују своје потомке, па их некритички, дословно угуравају деки у крила. И то им је мало, него још праве и фотографије дотичне ситуације, па их дрско каче на друштвене мреже. Треба осудити и произвођаче играчака који деци дају лажну слику о животу, правећи играчке које имитирају истинску слику света. Затим еколози морају дићи свој глас против крчења шума и употребе дрвећа у сврху игре и производње како дрвених играчака, тако и украсне хартије. Они најгори праве и вату за лажну браду, украсе и слично.
Не сме се заборавити да то маторо ђубре од Деда Мраза истиче социјалне разлике и прави социјалну дискриминацију, јер деци даје различите пакетиће.Ту су и посечене јелке које су требале да производе кисеоник, а онда су употребљене у сврху кича и утицаја на развој естетике код малишана, па затим маскирани синдикалци са лажним стомацима и брадама што варају дечицу и лажно се представљају као Деда Мраз, па глумци који се кревеље и мажу деци очи да постоје добре виле, и многи други који су се удружили у злочиначкој намери да нам упропасте децу. Потом, ко је икада видео декину возачку дозволу? Има ли пасош и како прелази границе без плаћања царине? Које илегалне путеве користи за своје трговачке работе? Где му је потврда о плаћеном порезу, прирезу, разрезу, зарезу и двотачки? Што јес, јес, матори је намазан.
Свесна сам ја свих тих чињеница, ал` шта ћу кад сам душевна, па ми жао сиротог деде. Оматорио к’о Вергилијеви записи, остао сам без жене (а кол`ко знам из треће руке нема ни порода ), а ко зна можда је имао и тужно детињство па је пронашао смисао у прерушавању и глуматању добрице. А добро и ради свој посао матори лукавац, па га и дечица заволела. Ма не само дечица, него и њихове баке, а богами и по који дека. Морам да признам, многи шурују са њим. Сви му се веселе и радо га примају, осим оних збиља правоверних, мислећих бића која су прозрела његову перфидност.
Сад не знам да л` да укинемо Деда Мраза као ретроградну и наказну појаву из врло сумњивих прошлих времена, ил` да га трпимо још мало, бар док не почне деци да поклања виртуелне поклоне у складу са трендовима. Надам се да ће ускоро и он прихватити прогресивне промене и почети он-лајн поделу пакетића. То је једино што га може ослободити кривице. Тако ће најзад свет бити срећан и слободан. Виртуелни Деда Мраз, виртуелни баба и деда поклањају унуцима виртуелне поклоне. Савршено.
Нешто се мислим, сва срећа да још немам унучиће. Могли би да подлегну свеопштој хистерији чекања тог маторца, ког сам ја, да будем искрена, док сам била мала и наивна, стварно волела. Овако, док чекам унуке имам времена да добро размислим да ли да гласам да се тај дедекања најзад пензионише, или да му се продужи виртуелни радни стаж. Али какав је баксуз, још би тражио да му се исплате све заостале дневнице од почетка времана.
Кажем вам, жива нисам шта да радим.
