Последњи постови

С

вакога дана, већина нас се упире из петних жила да вредно и предано ради и остварује планове дате, наметнуте, захтеване, очекиване, од стране других. Увек смо у дилеми да ли смо довољно радили. Да ли смо све завршили? Да нисмо нешто заборавили или прескочили?

Детаљније...

Д

умам нешто ових дана колико сам постала, што би моја баба рекла, секантна. Ко не разуме, нек потражи у речнику старина. Без жеље и намере, мој мозак повремено одбије послушност, па сам лута где му падне на памет. Размишљам о томе колико смо сваким даном све више омеђени, ограничени, лимитирани на туђу меру ствари.

Детаљније...

Н

екада су људи пили зједно кафу. Кафа је била алхемијско чвориште живота – пријатељски гест, другарски проведено време, заједнички тренутак, ритуал, друштвени догађај, повод за пословну сарадњу – речју ужитак.

Детаљније...